У категорији социјалних мрежа налази се неколико врста веб-алата, почев од постојећих професионалних заједница за наставнике у које се они само укључују; преко веб-алата који служе да сами креирамо своју социјалну мрежу; додатака који повећавају функционалност постојећих социјалних мрежа; до медијских пролаза (геjтвеја) који нам омогућавају да са једног места шаљемо поруке и ресурсе на све социјалне мреже на којима имамо налог.  

У овом каталогу увели смо и поткатегорије за алате у којима можете креирати приватне социјалне мреже за специфичном наменом, па и образовном, а посебну пажњу наменили већ постојећим креираним социјалним мрежама с циљем професионалног повезивања - професионалне заједнице на мрежи.

Терминологија која прати образовање у информатичком друштву садржи својеврстан парадокс: говори се о друштвености иако је медиј машина; говори се о повезаности иако смо раздвојени, свако сам са собом и све више удаљен од оних с којима не постоје просторна удаљеност. Зар то није парадокс?! Ова промена суштине значења речи "социјалан" чега нема без конкретних људи и односа лицем у лице, прети и да измени и саму природу човека те да оно што је "социјално" на вебу, у стварности јесте прилично "асоцијално". Пријатељ се више не препознаје у несрећи, како је тврдила пословица, него на Фејсу. До јуче сте имали неколико пријатеља, данас хиљаду. И док редовно лајкујете оно што вам хиљаду пријатеља на Фејсу потурају, можда заборављате и не негујете она три која сте имали или се, може бити, свађате с њима.

Ако се дешава промена човека, његове перцепције и односа са другима, онда се дешава и промена у образовању. Веб 2.0 активирао је поново познате педагошке теорије (когнитивистичка, конструктивистичка, бихевиористичка), мање или више неуспешне и непримењиве у потпуности, и упире се да докаже како у новим информационим условима могу да буду успешне. Све је популарнија и раније мање позната и успешна  теорија конективизма, која је у новим условима коначно уобличена 90-их година прошлог века. Потпуно у складу са општим повезивањем, она се заснива на општим местима, познатим од памтивека: да  је учење процес откривања веза између различитих појава, идеја, мишљења; да је веза потребна за наставак учења; да је вештина разликовања битног и небитног и способност доношења одлука преко потребна; да је за наставак учења потребно одржавање веза... Кад мало боље погледамо све то нам је већ познато, само је у новом распореду, са акцентима на другачијим местима. Теорија конективизма потврђује чињеницу стару колико и људско друштво: свака промена прво мора бити теоретски утемељена. Проучавање теорије за интелектуалца, што просветни радник јесте, важно је колико и практичан рад. Она пружа општи увид у смер развоја одређене области. Кроз њу се, дакако, он не можемо кретати без одређеног критичког апарата и без предзнања. Управо та предзнања и критични однос стварају утисак да је код конективизма реч о измишљању топле воде да би се теоретски поткрепила даља дехуманизација образовања, али смело као никада до сада: социјалним се зове оно што је лишено контакта уживо; учењем се проглашава шврљање по изворима, без удубљивања; повезаност се поистовећује са учлањењем и праћењем. Таква је, бар, пракса највећим делом.

Као највећа предност интернета, а поготово социјалних мрежа истиче се повећан трансфер знања. То је заиста тако, али се као и са осталом стручном терминологијом у новим условима десила профанизација и банализација те се трансфером назиова сваки проток. Трансфер знања није само слободан приступ знањима, него и преношење и интеракција. Конкретно, рафално гађање линковима на Твитеру није никакав трансфер знања, чак иако посећујете све те линкове. До трансфера знања ће доћи тек удубљивањем, схватањем смисла, даљим трагањем и успостављањем веза и са садржајем и са људима ради размене знања.

У приказима социјалних мрежа руководили смо се чињеницом да је трансфер знања много више омогућен у специјалним социјалним мрежама тзв. професионалним заједницама одређеног профила људи, па ће оне и бити приказиване. Такође, потпуно је сигурно да је у мањим заједницама већи квалитет трансфер знања, па су приказани и веб-алати за формирање социјалних мрежа сопствених интересних група, као и додаци постојећим социјалним мрежама, који омогућавају најчешће баш издвајање у мање групе ради посвећивања интеракцији и сарадњи, те стварању и оваплоћењу знања. 

Explore more infographics like this one on the web's largest information design community - Visually.