06. Друштвено повезивање


Историјат друштвених мрежа

У категорији социјалних мрежа налази се неколико врста веб-алата, почев од постојећих професионалних заједница за наставнике у које се они само укључују; преко веб-алата који служе да сами креирамо своју социјалну мрежу; додатака који повећавају функционалност постојећих социјалних мрежа; до медијских пролаза (геjтвеја) који нам омогућавају да са једног места шаљемо поруке и ресурсе на све социјалне мреже на којима имамо налог.  

Подела друштвених мрежа

Код социјалних мрежа треба разликовати социјалне мреже буквално, у ужем смислу речи - сервисе који су намењени комуникацији и размени на глобалном нивоу и сервисе који имају епитет социјални, али имају спецификовану намену. Рецимо, Фејсбук, Твитер, Гугл + су такве глобалне социјалне мреже. Јутјуб је сервис за објављивање и дељење видео-записа, али има епитет "социјални" јер се могу објављени видео-записи могу делити, ступати у интеракцију са другим корисницима итд. 
У овом каталогу увели смо и поткатегорије за алате у којима можете креирати приватне социјалне мреже за специфичном наменом, па и образовном, а посебну пажњу наменили већ постојећим креираним социјалним мрежама с циљем професионалног повезивања - професионалне заједнице на мрежи.

Dos and Don'ts when using social networks



Социјални софтвер и конективизам 

Веб 2.0 је синоним за социјални софтвер. То значи да је функција сарадње у веб 2.0 доживела свој врхунац. Самим тим и функција креирања садржаја добила је на значају јер се знање и идеје брже шире. Када кажемо врхунац, мислимо на квантитет, не на квалитет. Наиме, питање је да ли је због свеопште повезаности то исто глобално друштво напредније, да ли је модерни човек мање усамљен и да ли свој пут до других проналазе квалитетне идеје или је много више "брбљања" и својеврсног егзибиционизма савременог човека.
Терминологија која прати образовање у информатичком друштву садржи својеврстан парадокс: говори се о друштвености иако је медиј машина; говори се о повезаности иако смо раздвојени, свако сам са собом и све више удаљен од оних с којима не постоје просторна удаљеност. Зар то није парадокс?! Ова промена суштине значења речи "социјалан" чега нема без конкретних људи и односа лицем у лице, прети и да измени и саму природу човека те да оно што је "социјално" на вебу, у стварности јесте прилично "асоцијално". Пријатељ се више не препознаје у несрећи, како је тврдила пословица, него на Фејсу. До јуче сте имали неколико пријатеља, данас хиљаду. И док редовно лајкујете оно што вам хиљаду пријатеља на Фејсу потурају, можда заборављате и не негујете она три која сте имали или се, може бити, свађате с њима.
Ако се дешава промена човека, његове перцепције и односа са другима, онда се дешава и промена у образовању. Веб 2.0 активирао је поново познате педагошке теорије (когнитивистичка, конструктивистичка, бихевиористичка), мање или више неуспешне и непримењиве у потпуности, и упире се да докаже како у новим информационим условима могу да буду успешне. Све је популарнија и раније мање позната и успешна  теорија конективизма, која је у новим условима коначно уобличена 90-их година прошлог века. Потпуно у складу са општим повезивањем, она се заснива на општим местима, познатим од памтивека: да  је учење процес откривања веза између различитих појава, идеја, мишљења; да је веза потребна за наставак учења; да је вештина разликовања битног и небитног и способност доношења одлука преко потребна; да је за наставак учења потребно одржавање веза... Кад мало боље погледамо све то нам је већ познато, само је у новом распореду, са акцентима на другачијим местима. Теорија конективизма потврђује чињеницу стару колико и људско друштво: свака промена прво мора бити теоретски утемељена. Проучавање теорије за интелектуалца, што просветни радник јесте, важно је колико и практичан рад. Она пружа општи увид у смер развоја одређене области. Кроз њу се, дакако, он не можемо кретати без одређеног критичког апарата и без предзнања. Управо та предзнања и критични однос стварају утисак да је код конективизма реч о измишљању топле воде да би се теоретски поткрепила даља дехуманизација образовања, али смело као никада до сада: социјалним се зове оно што је лишено контакта уживо; учењем се проглашава шврљање по изворима, без удубљивања; повезаност се поистовећује са учлањењем и праћењем. Таква је, бар, пракса највећим делом.



Социјалне мреже у образовању и трансфер знања

Приложена карикатура о три најпознатије глобалне социјалне мреже говори у прилог томе да се социјалне мреже међусобно разликују у свим аспектима. Они који су их осмислили наменили су јој одређену сврху и њу је потребно поштовати при учлањивању, што значи - не учлањивати се или брисати налог уколико не одговара нашим циљевима. Уколико смо учлањени, нема потребе користити је за образовне сврхе ако то није оснивачева намера. У стварности се дешава, међутим, да социјална мрежа нема лошу замисао и намену, али је њени чланови учине бесмисленом јер је не користе за оно чему је намењена. Постоје социјалне мреже намењене образовним радницима и социјалне мреже које се формирају на некој платформи за учење. Постоје и додаци глобалним социјалним мрежама које омогућавају формирање група за поједине интересне групе. Све су то начини да се у свеопштој комуникацији и интеракцији путем социјалних мрежа усмере интересовања и повежу људи по професији, да не упаднемо у замку повезивања ради броја, а не истинске размене; у затрпаност информацијама. Користити Фејсбук за све, па и у настави, зато што су тамо сви и зато што је ученици највише воле, уопште не значи да ће ефекти коишћења фејса за наставу бити због тога успешнији.
Као највећа предност интернета, а поготово социјалних мрежа истиче се повећан трансфер знања. То је заиста тако, али се као и са осталом стручном терминологијом у новим условима десила профанизација и банализација те се трансфером назиова сваки проток. Трансфер знања није само слободан приступ знањима, него и преношење и интеракција. Конкретно, рафално гађање линковима на Твитеру није никакав трансфер знања, чак иако посећујете све те линкове. До трансфера знања ће доћи тек удубљивањем, схватањем смисла, даљим трагањем и успостављањем веза и са садржајем и са људима ради размене знања.
У приказима социјалних мрежа руководили смо се чињеницом да је трансфер знања много више омогућен у специјалним социјалним мрежама тзв. професионалним заједницама одређеног профила људи, па ће оне и бити приказиване. Такође, потпуно је сигурно да је у мањим заједницама већи квалитет трансфер знања, па су приказани и веб-алати за формирање социјалних мрежа сопствених интересних група, као и додаци постојећим социјалним мрежама, који омогућавају најчешће баш издвајање у мање групе ради посвећивања интеракцији и сарадњи, те стварању и оваплоћењу знања. 

Explore more infographics like this one on the web's largest information design community - Visually.

Уредник категорије