Кључна дигитална компетенцијаПретраживање на вебу спада у примарну вештину новог дигиталног доба. Како је количина информација расла тако се јавила потреба да се информације претражују по специјалним параметрима и филтерима. Отуда поред Гугла као најпопуларније претраживача, имамо и друге претраживаче по кључним речима, затим по индексима, тематске водиче, претраживаче који раде на основу постављеног питања, претраживаче појединих области (слика, музике, имејл-листа, софтвера итд), мултипликоване претраживаче који истовремено траже у више претраживача. Истовремено са претраживањем непрегледних информација јавила се потреба за бележењем, означавањем, разврставањем различитих ресурса на интернету, и за писањем својих анотација поводом означеног. На крају јавила се и потреба за дељењем оног што смо на интернету већ претражили, означили, нотирали. Зато је заједно са вештинама претраживања и развојем претраживача, истовремено растао број веб-обележивача (букмарк) и линк-листа, који су истовремено и социјалне мреже како бисмо оно што смо обележили поделили с другима. Једнако важни су и алати за веб-анотације и успостављање веб-приритета путем формирања сопствених почетних страница и читача (ридера) популарних блогова и страница. Коначно, ако интернет схватимо као велику библиотеку, са изворима на њему понашаћемо се као и са штампаним - наводићемо коришћене изворе по правилима цитирања баш као што бисмо радили са књигама, без обзира на то да ли је у питању текст, слика, мултимедија, да ли има довољно података о аутору, издавачу; да ли је заштићен неким видљивим ауторским правом или није. Ови веб-алати су нам нека врста приручних каталога и упутница које формирамо по сопственим навикама и интересовањима, а без којих не можемо рећи да смо дигитално писмени. Ниједна врста веб-алата не доприноси дигиталној и информационој писмености као што то чине веб-алати за прикупљање, обележавање и анотирање садржаја на интернету. Ево зашто.
Вишак информација и вештине потребне за њихВишак информација је болест савременог света. Одавно се истицало да није важно знање знати, него знати где га пронаћи или познавати оног ко га има. У новим информационим условима то значи да је битно познавати претраживаче и њихове функције, користити различите претраживаче, користити њихове напредне функције, знати по којим параметрима или речима претраживати и које опаратере користити да бисмо добили што тачнији списак погодака. У следећем кораку очекује нас преглед и издвајање тих информација и њихово вредновање. Вештине претраживања, проналажења и вредновања информација добро су и сажето приказане у књизи Жељане Вучине Претраживање и вредновање информација на интернету. Новим вештинама требало би прво подучити наставнике да би их могли пренети на ученике. Оне подразумевају неколико фаза:
И лично и пословноОрганизовање и планирање вероватно ћемо започети као приватно бележење својих дневних и задужења на дуже време, подсетника на неке догађаје којима присуствујемо и слично. Може се десити, међутим, и да будемо убачени у ватру изненада јер је у школи тако одлучено, или зато што смо ушли у пројекат са људима удаљеним од нас и из много других разлога. Добро је започети на време с тим јер нас темпо савременог живота често доводи у ситуацију да и са најближима и онима које виђамо свакодневно на послу често не стижемо да се договоримо уживо о важним стварима. Планери, календари и подсетници добар су начин да се смање састанци на којима неко води белешке и свако ради за себе до следећег састанка. Практично, путем календара, планера и подсетника можемо да поделимо послове и одредимо рокове, да их свако ради у време кад му највише одговара, постави свој део посла тако да буде свима видљив и за коментаре , исправке и допуне доступан. То важи за рад са колегама, али и у сарадњи с родитељима, као и за рад с ученицима у настави или ваннаставним активностима. | Веб-алати из ове категорије |