05. Сарадња


У сарадничке алате увршћујемо оне који омогућавају да садржаје креира више људи, просторно удаљених, на мрежи. Они учествују у заједничкој виртуелној изградњи знања или виртуелног догађаја. Беле веб-табле и огласне табле на мрежи погодне су за групе ученика који раде заједнички на мрежи. У једноставне алате за све видове краткорочне сарадње убрајамо тзв. стикере, односно веб-алате на које учесници "лепе" своје поруке, ресурсе и слично. Но, синоними за сарадњу постали су блог и вики.

Размена и(ли) трансфер

Интернет је у првој фази, оној коју називамо Веб 1.0 највише личио на велику статичну библиотеку у којој корисници имају две раздвојене улоге: једни су активни и постављају садржаје, други су пасивни и користе их. Та функција није нестала нити је потреба за њом нестала са појавом веб 2.0. И даље постоје веб-места на које складиштимо и постављамо различите садржаје. Одатле их други могу преузети или их прегледати. Уколико на таквим местима постоји могућност за коментар, оцену и сличне акције, чак и ако условимо корисника да пре преузимања постави неки свој ресурс, не може се говорити о сарадњи, него само о размени. Права интеракција још није успостављена док оба учесника, односно цела група не добије равноправну могућност учешћа у процесу креирања садржаја. Трансфер знања путем нових медија само је наоко олакшан. Но, трансфер знања није пуко преношење нити размена знања. Гаранција да је неко знање пренето је тек и његова примена и надоградња, те успостављање двосмерности преноса знања. То, практично, значи да је трансфер више и од дељења и размене знања и од сарадње, а да их укључује у себе. Ипак, учесник неког интерактивног односа усваја у току сарадње нова сазнања, преноси своја другима, а заједнички изграђују знање које надмашује скуп знања сваког појединца.    

Изградња знања

Готово да можемо рећи да је изградња знања синоним за трансфер знања, или бар последица трансфера. Ако нам то личи на пројекат као начин рада, нисмо далеко од истине. Тимски рад је, опет, услов пројекта, те се лако закључује да је он најпожељнији и у трансферу знања и његовој изградњи. Дељење је само нужан предуслов за процес трансфера и изградње заједничког знања. Отуда бисмо  максиму Знање се множи дељењем могли да преиначимо у Знање се множи сарадњом и трансфером, ма како непривлачно звучало.
Изградња знања не завршава се ни распуштањем тима, ни прекидом сарадничких односа неке тренутне групације "градитеља". Исти ти градитељи ступају у нове сарадничке улоге, обогаћени оним што су прошли током процеса трансфера. Њихово знање или кула знања постаје база за нека друга, наредна знања. Та знања нису само сам резултат  сарадње. Она су далеко више и све оно што зовемо искуством стеченим током процеса учења и трансфера.
Овако сложене процесе трансфера и сазнавања тешко да може да подржи или обезбеди алат сам по себи, ма како он комплексан био. Алат је ту само средство који може да олакша, али и да банализује и релативизује трансфер. На вебу ћемо чешће срести разметање појмом трансфера и изградње знања у ситуацијама у којима се не ради ни о чему другом до преношењу и сервирању полуинформација, информација сложених тематски од стране више људи без истинске интеракције међу њима и слично. Зато је потребна велика опрезност да се средство не поистовети са садржајем, и опис и могућности алата са циљевима и смислом знања.

Блог и вики

У развоју појединих веб-алата уочава се логика промена на самом интернету и еволуцији интерента. Тако је блог поделио судбину мреже. Од почетне намене - вођење личног дневника на мрежи прерасли су у разуђене алате, међу којима су неки попут веб-сајтова, па и читавих блог-платформи. Од почетних могућности само једног уредника и много читалаца, данас готово да нема сервиса за блог који не нуди и могућност више уредника - сараднички блог. Вики, је, пак одувек био намењен сарадњи у креирању заједничког знања. Штавише, вики је синоним за сарадњу на мрежи.
Како је блог намењен намењен редовном вођењу и објављивању чланака, врло брзо развила се права блогоманија. Књизи су требали векови да би дошла до тренутка да је баш свако може публиковати, а блогу свега неколико година да би се схватило да данас свако мисли да има шта свету да каже путем личног блога. Та демократија интернета образовним радницима одговара јер могу: свој рад у друштву несклоном интелекту да учине видљивијим па и цењенијим; утичу на ученике и ван школе постављајући садржаје на начин који је њима близак; продуже процес учења и пренесу га из учионице и између два звона на увек доступно знање; своје идеје и рад учине доступним и другим колегама, повећавајући тако свеопшти трансфер знања.
С друге стране,  као и у свему масовном постоји замка од загађења интернета непотребним и неквалитетним садржајима, па и оним образовним, губљењу времена у покушају да се ти садржаји филтрирају и новом напору да и ученике научимо вештинама избора и вредновања информација на интернету. И за блог, као и за књиге или друге извора важи да постоји много више оних који загађују интелектуалну средину, каква би требало да буде образовно окружење наставника. Стога су савети како нисте наставник дорастао свом времену ако немате блог, чиста бесмислица. Зависи шта се налази на том блогу. Ако је то најобичнија промоција себе и свог рада без покрића - шта разликује наставника од продавца магле?  Ако је то врћење једне те исте приче, каква се среће на блоговима других наставника широм света, питање је да ли се ради о трансферу знања или о пуком преписивању, парафразирању и умишљеном трком за популарношћу зато што постоји 30 или 100 пратилаца односно читалаца блога. Због праве поплаве блогова све се чешће срећу критичари и сатиричари блогоманије. За вики нећемо чути такве критике ни поругу.
Иако сарадничке односе и више уредника омогућавају и блог и вики и неки веб-сајтови, важно је да знамо да је вики превасходно намењен сарадњи, блог рефлексијама које се редовно воде и публикују, а веб-сајт релативно статичним и трајним садржајима. Мноштво сервиса за све три врсте веб-алата омогућавају нам велики избор бесплатних, преведених на српски језик или бар оних који подржавају и наше писмо при уносу садржаја.

Блог или вики

Зато је право питање за просветног радника за шта користити блог, а за шта вики. Или, још битније: какве садржаје постављамо на једно и друго и који су наши разлози: одговорити на дух времена или квалитетно поучавање и размена знања.
Одговор на ове недоумице нису једноставне као и увек кад је квалитет и демократија у питању. Ипак, кад су образовни садржаји у питању не би требало да нас води максима да свака роба има свог купца и сваки текст свог читаоца. Ту врсту зрелости и свести просветни радник не може ни имати само на основу прегледања туђих образовних интернет-ресурса, него и сам мора да се окуша у отварању и вођењу сопствених да би нашао праву меру. Зато је добро да опроба све три врсте алата: и вики, и блог и веб-сајт да би схватио чему му који може најбоље послужити. Како саветује чувени амерички наставник лепих уметности, познати блогер Ричард Брн (Richard Byrne) сва три сервиса наставник би требало да користи, као чвориште својих активности, али да их отвара један по један, а не одмах све. Приложени дијаграм наш је превод и прерада једног слајда из Ричардовог излагања.