Проф. Нада Пуртић
наставник енглеског језика, ОШ "Жарко Зрењанин" Нови Сад
Онај ко је у последњих годину дана пратио нове ,,модне трендове'' у
наставним моделима и концептима, сигурно је веома често наилазио на
термин преокренутe (или проактивне, у преводу Славице Јурић) учионице
(flipped classroom). И саме заинтересоване за то шта се крије иза овог
необичног имена, или како смо га ми шаљиво назвале ,,флипнутог''
концепта и прочитавши објаву за кратак курс у оквиру друштвене и
образовне мреже СОФИА (SOPHIA)
која се бави управо овом темом, одлучила смо да се пријавимо и
откријемо има ли ту неког потенцијала за унапређење наставе, или се, као
често до сада, ради само о пролазној новотарији и моди. Пратећи хипервезу позива
америчког Капела универзитета да преокренемо своју учионицу и при том
добијемо потврду о стеченом знању и мајицу, нас све четири уреднице
Вебциклопедије смо се пријавиле и започеле са
похађањем курса и успешно га завршиле што је крунисано сертификатом, беџом и мајицом. Након регистрације, графички се приказао пут који треба
проћи: проучити четири лекције, тачно одговорити на питања у вези са
садржајем сваке од њих и, на крају, демонстрирати стечено знање и
вештину. Како постати "флипнути" наставникПрва лекција уводи у концепт овог модела наставе који се заснива на принципу да се фронтална настава и обрада новог градива изместе из учионице и рада на часу и замени домаћи задатак и вежбе код куће, а да се на часовима активно ради у окриву групе и примени или демонстрира стечено ново знање. Дакле, мења се концепт. Уместо да код куће сами раде задатке везане за садржај који је наставник испредавао, сада се вежба и примењује на часу уз помоћ вршњака из групе или самог наставника. Од наставника који жели да овако преокрене начин рада се очекује да смисли ситуацију и корист коју би ученици имали од оваквог начина рада и одлучи коју би лекцију или упутство креирао или пронашао у видео, аудио, текстуалном или графичком формату и упутио ученике да то проуче садржај код куће. На крају ове прве лекције, полазници имају задатак да најпре размисле која би њихов лична филозофија стајала иза овог модела и да одаберу одговарајућу наставну јединици или лекцију за приказ. Друга лекција се у великој мери бави самом суштином ове промене. Зашто би неко овако приступио начину на који предаје и која би добробит иза свега била? Представивши промену парадигме да наставник више није мудрац и (пре)носилац знања са централног места у учионици, већ водич ка његовом стицању, полазници најпре треба да добро дефинишу циљ своје активности и направе мапу онога што желе да ученици на крају овог циклуса усвоје. Која би корист била за ученике да се на овакав начин предаје, шта би се суштински и квалитативно променило? Ово питање је полазницима било постављено већ на крају прве лекције и у другој се разрађује креирањем јасних и прецизних циљева активности по представљеном моделу. Трећа лекција је подједнако корисна и кад не причамо о преокренутој учионици и бави се вредновањем и диференцијацијом задатака. Након што треба да размисле и одлуче о врсти вредновања за своју прву преокренуту активност, полазници бирају динамику групног рада и, наравно, обраћају пажњу на оно што је најважније: да ли су циљеви и вредновање компатибилни, тј. да ли се вреднује оно што се од ученика очекује да савладају. Овај кратак курс се завршава четвртом лекцијом, технологијом и представљањем СОФИА платформе и врсте медија који се могу користити као и начинима њихове употребе. Од учесника се очекује да најпре унесу циљеве активности по моделу који је представљен у другој лекцији, одаберу начин на који ће се активност вредновати по упутствима из треће лекције, пронађу готова или креирају своја упутства и лекције уз помоћ четврте лекције, и, када то поставе на СОФИА платформу, предају хипервезу ка тој акивности да би се она прегледала и одобрила. Ако су услови и критеријуми задовољени, полазници добијају електронски беџ да су ,,флипнули'', тј. креирали активност по принципима преокренуте учионице и потом треба да им стигне електронска порука у којој се тражи адреса на коју желе да им стигне потврда о успешно савладаном мини курсу и величина мајице коју треба да такође добију поштом. ![]() Овако представљен, курс због свог садржаја изгледа помало захтеван, међутим он то заправо није. Он је више информативног карактера, а све активности - проучавање лекција, решавање мини теста и практичан задатак - заправо демонстрирају сам концепт и у служби су усвајања овог модела наставе. Ми вас позивамо и охрабрујемо да се упустите у ову малу авантуру. Иако је на енглеском језику, ово не би требало да буде препрека, пошто, иако смо две од нас четири професори енглеског језика, и Гоца и Славица су га без икаквих проблема успешно похађале и завршиле. | Остали чланци из области ТеледидактикаВиртаулни беџ који су заједно са сертификатом и мајицом уреднице Вебциклопедије Нада, Славица, Марија и Гордана "зарадиле" поносно носећи титулу пионира изокренуте учионице у Србији као први наставници који су завршили ову кратку обуку. ![]() |
Дискусија
Још нам је важније да вас мотивишемо да, по завршеном курсу, наставимо да се бавимо овог темом и позивамо вас да се укључите у дискусију у пољу за коментар испод овог текста.
- Како вам се чини овај нови концепт наставе? Мислите ли да има неког потенцијала у образовном систему у нашој земљи? Која је ваша лична филозофија у вези са темом?
- Коју активност сте креирали за потребе курса и са којим циљем? Какву би корист имали ђаци од оваквог начина рада? Које вештине 21. века се развијају код њих оваквим начином рада?
- Да ли планирате да примените овај концепт у својој настави и колико често? Да ли бисте га препоручили другим колегама?
- Да бих вас охрабрила, прва ћу написати коментар и представити своју активност. Надам се да ће се и Марија, Гоца и Славица придружити, а потом и многи други. Разменимо искуства и идеје.