Каква је то "флипнута" учионица

поставио/ла Славица Јурић 20. 2. 2015. 12:48   [ Ажурирао/ла 27. 2. 2015. 21:57 Вебциклопедија каталог веб-алата ]
Проф. Нада Пуртић
наставник енглеског језика, ОШ "Жарко Зрењанин" Нови Сад

Нови тренд у образовању

Онај ко је у последњих годину дана пратио нове ,,модне трендове'' у наставним моделима и концептима, сигурно је веома често наилазио на термин преокренутe (или проактивне, у преводу Славице Јурић) учионице (flipped classroom). И саме заинтересоване за то шта се крије иза овог необичног имена, или како смо га ми шаљиво назвале ,,флипнутог'' концепта и прочитавши објаву за кратак курс у оквиру друштвене и образовне мреже СОФИА (SOPHIA) која се бави управо овом темом, одлучила смо да се пријавимо и откријемо има ли ту неког потенцијала за унапређење наставе, или се, као често до сада, ради само о пролазној новотарији и моди. 
Пратећи хипервезу позива америчког Капела универзитета да преокренемо своју учионицу и при том добијемо потврду о стеченом знању и мајицу, нас све четири уреднице Вебциклопедије смо се пријавиле и започеле  са похађањем курса и успешно га завршиле што је крунисано сертификатом, беџом и мајицом
Након регистрације, графички се приказао пут који треба проћи: проучити четири лекције, тачно одговорити на питања у вези са садржајем сваке од њих и, на крају, демонстрирати стечено знање и вештину.

Како постати "флипнути" наставник

Прва лекција уводи у концепт овог модела наставе који се заснива на принципу да се фронтална настава и обрада новог градива изместе из учионице и рада на часу и замени домаћи задатак и вежбе код куће, а да се на часовима активно ради у окриву групе и примени или демонстрира стечено ново знање. Дакле, мења се концепт. Уместо да код куће сами раде задатке везане за садржај који је наставник испредавао, сада се вежба и примењује на часу уз помоћ вршњака из групе или самог наставника. Од наставника  који жели да овако преокрене начин рада се очекује да смисли ситуацију и корист  коју би ученици имали од оваквог начина рада и одлучи коју би  лекцију или упутство креирао или пронашао  у видео, аудио, текстуалном или графичком формату и упутио ученике да то проуче садржај код куће. На крају ове прве лекције, полазници имају задатак да најпре размисле која би њихов лична филозофија стајала иза овог модела и да одаберу одговарајућу наставну јединици или лекцију за приказ.
Друга лекција се у великој мери бави самом суштином ове промене. Зашто би неко овако приступио начину на који предаје и која би добробит иза свега била? Представивши промену парадигме да наставник више није мудрац и (пре)носилац знања са централног места у учионици, већ водич ка његовом стицању, полазници најпре треба да добро дефинишу циљ своје активности и направе мапу онога што желе да ученици на крају овог циклуса усвоје. Која би корист била за ученике да се на овакав начин предаје, шта би се суштински и квалитативно променило? Ово питање је полазницима било постављено већ на крају прве лекције и у другој се разрађује креирањем јасних и прецизних циљева активности по представљеном моделу.
Трећа лекција је подједнако корисна и кад не причамо о  преокренутој учионици и бави се вредновањем и диференцијацијом задатака. Након што треба да размисле и одлуче о врсти вредновања за своју прву преокренуту активност, полазници бирају динамику групног рада и, наравно, обраћају пажњу на оно што је најважније: да ли су циљеви и вредновање компатибилни, тј. да ли се вреднује оно што се од ученика очекује да савладају.
Овај кратак курс се завршава четвртом лекцијом, технологијом и  представљањем СОФИА платформе и врсте медија који се могу користити као и начинима њихове употребе. Од учесника се очекује да најпре унесу циљеве активности по моделу који је представљен у другој лекцији, одаберу начин на који ће се активност вредновати по упутствима из треће лекције, пронађу готова или креирају своја упутства и лекције уз помоћ четврте лекције, и, када то поставе на СОФИА платформу, предају хипервезу ка тој акивности да би се она  прегледала и одобрила. Ако су услови и критеријуми задовољени, полазници добијају електронски беџ да су ,,флипнули'', тј. креирали активност по принципима преокренуте учионице и потом треба да им стигне електронска порука у којој се тражи адреса на коју желе да им стигне потврда о успешно савладаном мини курсу и величина мајице коју треба да такође добију поштом.
Овако представљен, курс због свог садржаја изгледа помало захтеван, међутим он то заправо није. Он је више информативног карактера, а све активности - проучавање лекција, решавање мини теста и практичан задатак - заправо демонстрирају сам концепт и  у служби су усвајања овог модела наставе.
Ми вас позивамо и охрабрујемо да се упустите у ову малу авантуру. Иако је на енглеском језику, ово не би требало да буде препрека, пошто, иако смо две од нас четири професори енглеског језика, и Гоца и Славица су га без икаквих проблема успешно похађале и завршиле.
Виртаулни беџ који су заједно са сертификатом и мајицом уреднице Вебциклопедије Нада, Славица, Марија и Гордана "зарадиле" поносно носећи титулу пионира изокренуте учионице у Србији као први наставници који су завршили ову кратку обуку.




Comments