проф. Нада Пуртић
наставник енглеског језика, ОШ "Жарко Зрењанин", Нови Сад
наставник енглеског језика, ОШ "Жарко Зрењанин", Нови Сад
Дефинисање појмаУ данашње време тешко је, готово и немогуће, замислити да неко нема и не користи мобилни телефон у било ком делу света да живи. Осим за телефонске позиве и слање и примање порука, служе за фотографисање, преузимање са интернета и слушање музике, снимање видео и звучних записа и њихово постављање на интернет, играње игрица, претраживање интернета, навигацију, подешавање аларма за буђење, приступ друштвеним мрежама, коришћење мапа, рачунање, превођење, примање и слање електроснке поште, читање новина и књига, писање белешки и подсетника и многе, многе друге ствари. Иако мобилно учење никако не треба изједначити само са употребном мобилних телефона у настави, узевши све ове функције у обзир, само је питање времена када ће мобилни телефони, али и остали преносиви уређаји, пронаћи своје место и улогу и у нашем образовном систему. Мобилно учење се дефинише као врста електронског учења помоћу употребе мобилних уређаја. Иако се при помену мобилних уређаја најчешће помисли на мобилни телефон који се у многим образовним контекстима већ назива преносиви уређај за учење (mobile learning device), то су сви они уређаји који су покретни (могу се користити било где, нису везани за једно место), погодни за држање у руци (не морају се постављати на неку радну површину), лако преносиви (могу се носити у торби или џепу и напунити батерију на било ком месту) и лагани (немају велику тежину). Водећи се овим критеријумима, преносивим уређајима за учење у најширем смислу можемо сматрати најједноставније мобилне телефоне, паметне мобилне телефоне (телефоне са напредним функциама једног рачунара), таблет рачунаре (покретне рачунаре са екраном осетљивим на додир), електронске читаче књига (е-читаче), ем-пе 3 или 4 плејере, нетбук рачунаре (мале лаптоп рачунаре слабијих могућности), дигиталне фотоапарате и камере и конзоле за играње видео игрица. Таксономија мобилног учењаЈедан од најснажнијих аргумената за интегрисање мобилних уређаја у наставу је смањивање ограничења статичних простора за које је учење најчешће везано (школа, учионица, кућа) и приближавање наставних садржаје ученицима помоћу медија и уређаја са којима су они већ веома добро упознати, вешти и који чине важан део њиховог свакодневног живота. Као и код употребе других врста технологије у настави, и са интегрисањем мобилних технологија треба тежити суштинској промени коју могу донети, а не површној и ,,козметичкој''. Следећа слика, преузета и преведена из чланка Ники Хокли Замена или редефинисање? Мобилно учење у и ван учионице (Substitute or redefine? Mobile learning in and out of class, Nicky Hockly) представља таксономију иновативности задатака уз употребу мобилних технологија. На конкретном примеру би то
изгледало овако. Ако узмемо за пример циљ да ученици треба да у настави
страног језика прошире речник везан за животиње и у те сврхе користе
апликације на мобилним уређајима (нпр. речник или флеш картице) уместо
да те слике гледају у уџбенику или штампаном речнику, онда би та промена
била замена
без функционалне промене. Ако би се ученицима понудило да на свом
мобилном уређају погледају и послушају збирку видео снимака са кратким
описом животиња, промена би била функционална јер би се начин усвајања
садржаја проширио
мултимедијалним садржајима који, у овом случају, не би био могућ без
технологије. У оба ова случаја радила би се једна те иста ствар, али на
другачији, атрактивнији и побољшан начин. Међутим, ако би задатак био
осмишљен тако да ученици сами пронађу слике животиња на интернету,
преузму их, поставе на неки блог и дефинишу и на тај начин заједнички
креирају сликовни речник, онда бисмо могли рећи да се ради о промени
задатка јер би ученици сами креирали наставни садржај и подучавали
једни друге уз помоћ технологије. А ако ученицима дамо задатак да
потраже животиње у свом окружењу, направе фотографије својим мобилним
телефонима, пошаљу их са телефона директно на заједнички блог и
истовремено именују или дефинишу, можемо рећи да се у овом случају ради о
новом дефинисању
и концепту задатка јер се чини корак ка персонализоваом учењу где
ученици ,,поседују'' и заједнички одређују и креирају оно што уче.
Учење и настава напуштају учионицу и школу, аутентични су, дешавају се у
реалном свету који нас окружује, лични су и важни, а мобилне
технологије, њихова свеприсутност, познавање и лакоћа употребе
омогућавају ову суштинску у важну промену. Ево како може да изгледа
један такав сликовни речник (у изради): City animals in wintertime Континиуум мобилног учења Приликом
размишљања и планирања примене мобилног учења, важно је напоменути да
не постоји један правилан и одговарајући начин. У зависности од услова и
циљева, мобилно учење се може увести помоћу следећег континуума
преузетог из чланка Ники Хокли Мобилно учење: Шта је то и зашто је важно? (Mobile Learning: What is it and why should you care?, Nicky Hockly). Овај континуум не подразумева одабир једне од две крајности већ се ради у ком степену ће се избор остварити. Ако планирате, како ћете користити мобилне уређаје у настави? у учионици > -------------------------- < у покрету Да ли желите да вам ученици користе мобилне уређаје у учионици, у току часа (снимање аудио и видео записа, коришћење речника, претраживање интернета, учествовање у анкетама и квизовима, слање ес-ем-ес порука...) или ван часа, у покрету или код куће (снимање, слушање и гледање аудио и видео садржаја, играње игрица...), на екскурзији, ? Или оба? школски уређаји > -------------------------- < ученички уређаји Да ли ваша школа има могућности да обезбеди пар десетина мобилних уређаја за коришћење на часу или планирате да ученици раде са својим сопственим (BYOD = Bring Your Own Device)? Или оба? мултимедијални садржај > ---------------------- < текстуални садржај Какав садржај ће ученици користити на мобилним уређајима: мултимедијални, богат (слике, аудио, видео, приступ интернету...) или текстуални, ,,сиромашан'' (ес-ем-ес поруке, квизови и анкете, једноставне игрице...)? Или оба? садржај одређује наставник >-------------------------- < садржај бира ученик Да ли ће наставник бирати и креирати садржај и слати га ученицима или ће ученици сами бирати и трагати за циљаним садржајем по својим нахођењима, интересовањима и потребама? Или оба? стратегијски приступ > -------------------------- < спонтани приступ Да ли ће учење помоћу мобилних уређаја бити стратегијски и системски планирано са различитим и разноврстним функцијама и наменама, или повремено и спонтано, у зависности од контекста и циљева? ,,конзумирање'' > -------------------------- < ,,прозводња'' Да ли ће ученици пасивно ,,конзумирати'' садржај помоћу својих мобилних уређаја (слушати снимак предавања, користити речник...) или ће сами креирати, ,,производити'' садржај (снимати говорне вежбе, направити фотографије и видео снимке...)? Или оба? Могућности за мобилно учење у СрбијиУ образованом систему Србије
интегрисање електронског учења у редовну наставу је још увек у развоју, а
у овој категорији Вебциклопедије за сада ћемо се бавити начинима
увођења мобилног учења у наставу на начин који није системски и
стратегијски осмишљен и организован у смислу обезбеђивања уређаја од
стране школе. Чак се и под моделом који је познат као Донеси свој сопствени уређај / технологију (BYOD = Bring Your Own Device / Technology)
подразумева одлука и подршка школе да се у наставне сврхе не користе
школски уређаји и услуге (лаптоп или таблет рачунари, школски мобилни
телефони, бесплатан и отворен приступ интернету...) већ ученици
користе своје сопствене, личне уређаје које користе и у приватне сврхе.
Ово има своје предности и мане. Иако подразумева разноликост уређаја и
формата са којима наставници у неким случајевима ни сами нису упознати,
овакав начин организације рада је често олакшавајући јер су сами ученици
веома добро упознати и вешти у коришћењу својих мобилних уређаја и
много времена које је потребно за упутства и упознавање новим
технологијама и алатима се може уштедети. Такође, будући да се ради у
ученичкој својини, неретко и веома скупој, велику пажњу треба посветити
сигурности и безбедности ових уређаја као и о додатним трошковима којима
се ученици могу изложити коришћењем неких од услуга мобилних оператера. |