Принципи игре у образовању

поставио/ла Славица Јурић 27.02.2015. 11:01   [ ажурирано 01.03.2015. 15:58 ]
Мр Славица Јурић
школски библиотекар, ОШ "Свети Сава" Бачка Паланка

Гејмификација

Са развојем видео-игрица и веб 2.0 алата развила се и стратегија гејмификације образовања као скуп техника, метода и веб-алата дизајнираних као игре или оних који могу да подрже и потпомогну принципе игре у образовању. Гејмификацију не треба да поистоветимо са видео-игрицама, него да је схватимо као начин управљања наставом и учионицом давањем специфичних инструкција и својеврсним вредновањем постигнућа. Гејмификација образовања се постиже усвајањем принципа игре, а не увођењем видео-игара у образовање

Технике гејмификације

 Основне технике и принципи гејмификације су:

  • додела беџева, стварних или виртуелних, као начин вредновања; 
  • додела награда на крају неког процеса уноси такмичарски дух у игру што је јако важан принцип; 
  • нивелисање подразумева неколико нивоа захтева који се постављају пред ученике, по принципу од лакшег према тежем, а по достизању неког нивоа ученика награђујемо или производимо у неки „чин“ (као у војсци), при чему се чин постиже или освајањем одређеног броја беџева и исксутвених бодова или комбинацијом тога двога; 
  • додела искуствених бодова је принцип по коме свака активност носи одређени број бодова или словне ознаке, ученици их прикупљају да би напредовали и добили унапред дефинисане привилегије као што је право да на часу ради неку активност, помоћ наставника при изради најтежег задатка на тесту, ослобађање од неког задатка и слично; 
  • потрага са савладавањем препрека је принцип без којег нема игре, с тим што она у учионици добија образовни садржај, рецимо пројектни задаци у логичком следу нису ништа друго до савладавање препрека; 
  • једноставна прича која осмишљава и повезује задатке и даје разлог због које се нешто предузима, а те приче су у школском окружењу обично симулација стварности; 
  • мапа знања је једна врста водича за игру, која треба да илуструје све задатке и напредовање учесника „игре“ што је у школи, заправо, наставни план и програм, на курсу силабус; 
  • представљање осмишљене игре и укључивање ученика у њу (продаја) захтева да све што смо припремили поставимо на јединственом месту, а то место може бити нека платформа за учење, веб-сајт; 
  • у објашњењима и упутствима, тј. у водичу за игру добро је делимично користити речник игара, као што је: почетник и мастер, еду-забава, камповање (пауза) и слично.
Тестови и квизови су најпрепознатљивија активност игара која може да покрије неколико принципа гејмификације: бодовање, нивелисање, такмичарски дух и награђивање.

Тржиште мотивише купце, а наставници ученике

Принципе игре користе и самоуслуге и маркети када нас награђују бодовима за оно што смо купили, а затим, кад стекнемо одређени број бодова, имамо право на неки вид награде. И у школи, кад год користимо бодовања, нивое и делимо награде, ми већ упражњавамо принципе игре. Те технике нису никаква новина у образовању, ради се само о новој комбинацији познатих техника, о новом веб-окружењу с циљем повећања мотивације за учење.
Comments