Гуглови сајтови - нови (New Google sites)

поставио/ла Славица Јурић 27. 2. 2017. 11:23   [ ажурирано 28. 2. 2017. 13:49 ]
  
 покретање на Гугл-диску, преко Џимејл-налога

Кратак опис и функционалност

Стари Гуглови сајтови били су засебан сервис на који смо се пријављивали преко свог Гугл-налога, али су они функционисали самостално, иако су били повезани са осталим Гугловим апликацијама. Стари сајтови су били комбинација вики и веб-сајта, са добро разрађеним системом сарадње и различитих нивоа овлашћења на страницама, као и на целом сајту. Нови сајтови функционишу од 2016. године и нису засебан сервис, него су део понуда Гугл-диска. Покрећемо их на свом Гугл-диску, кликом на картицу Ново. Као и код осталих Гуглових докумената на диску, сајту ћемо прво дати назив. Назив сајта ће се на свакој страници указивати у горњем делу заглавља, а назив странице испод њега, у централном делу заглавља. Уместо раније сложене контролне табле путем које креирамо и управљамо сајтом, сада су све алатке смештене у три картице у десној бочној траци дуж сајта. То су картице: Уметање (Insert), Странице (Pages) и Теме (Themes). Којим ћемо редоследом отварати понуде ових картица потпуно је свеједно јер се све накнадно може мењати без бојазни да ће се садржаји пореметити. На самом почетку можемо прво да уредимо заглавље целог сајта, односно почетне странице. Преласком миша преко заглавља указују нам се две опције: да додамо слику у заглавље (Change image) и изаберемо тип заглавља (Header type) којим одређујемо његову висину: велики банер, банер, само назив. Уколико не поставимо слику, боја заглавља, фонт, величина слова и обликовања зависиће од изабране теме у картици Теме (Themes). Величину заглавља можемо да уређујемо и мењамо на свакој појединој страници. Нове странице креирамо бирајући картицу Странице (Pages) где нам округла иконица странице и знака плус указује да кликом на њу додајемо нову страницу уносећи њено име (Page name). При именовању и сајта и страница Гугл аутоматски прави називе странице претварајући ћирилицу у латиницу тако да не морамо да бринемо како ће гласити УРЛ-адреса уколико користимо ћирилицу. Поред назива сваке нове странице имамо три уздужне тачкице чијим отварањем  добијамо опције да је учинимо почетном (Set as home page), преименујемо (Rename), креирамо њену подстраницу (Create subpage), обришемо (Remove page from site) или сакријемо из навигације (Hide from navigation). Назив сваке креиране странице указиваће се на средини заглавља странице. Кликом на назив странице у заглављу, можемо да га центрирамо и мењамо му величину сужавајући или ширећи текст-бокс.  Странице могу да буду главне и подстранице на неограниченом броју хијерархијских нивоа. Ипак, нови Гугл-сајт није немењен за сложену навигацију и не изгледа лепо и прегледно ако имамо сувише разуђену хијерархију. Најбоље изгледа кад има два хијерерхијска реда страница: странице и подстранице. Подстраницу креирамо из опција главне странице, али се она може учинити подстраницом и једноставним увлачењем удесно у списку свих страница. Странице и подстранице указиваће се у навигацији сајта која може бити или хоризонтална или вертикална. Тип навигације бирамо у горњем левом углу заглавља на точкићу Navigation mode. Хоризонтална навигација ређа странице у заглављу, а подстранице се виде када се пређе мишем преко странице која има своје подстранице. Њу ћемо користити кад имамо мало страница, а више подстраница. Страница која има подстранице поред свог имена има малу сиву стрелицу као знак да се може даље разлиставати. Бочна или хоризонтална навигација није видљива док не кликнемо на линијице поред назива сајта у горњем левом углу заглавља када се отвара мени (Menu).  У бочној навигацији одмах се виде и странице и подстранице, а стрелицама поред назива страница скупљамо подстранице.  Бочну навигацију користићемо кад имамо сложену навигацију и велики број страница. Садржај на странице додајемо на два начина: 1. уз помоћ опција картице за уметање (Insert) у десном бочном менију; 2. двокликом на било који део празне странице чиме покрећемо брзи мени који се указује у облику круга у који су смештени елементи који се најчешће додају: текст (Text box), слика (Image), код за уградњу (embed URL), постављање датотеке са рачунара (Upload), постављање датотеке са диска (From drive).  Поузданије је и прегледније користити бочни мени за додавање садржаја где су наведене све подпонуде, па тако имамо преглед свих врста датотека које можемо додати са свог диска. Од свих елемената који се могу додати на страницу понуда за датотеке са рачунара (Upload) готово да не функционише јер не препознаје све формате. Рецимо Ворд, ПДФ, ППТ не можемо уметнути јер сајт препознаје само различите формате слике. Када елеменат додамо на страницу, преласком миша преко њега отвориће нам се уређивач па додати садржај можемо накнадно уређивати и дотеривати. У зависности од врсте садржаја, мењаће се и уређивач: тексту можемо да мењамо величину, позадину, или да га линкујемо; слику смањујемо, исецамо и линкујемо; видео-запису са Јутјуба подешавамо величину, приказ и квалитет итд. Када поставимо неки садржај на страницу, у позадини ће се појавити уздужне линије као нека врста координатне мреже којима одређујемо невидљиве ступце. Те линије представљају граничнике до ког неки садржај можемо раширити и поравнати. На тај начин садржаје на страници приказујемо у колонама. Простор на страници у чији је оквир садржај смештен можемо да осенчимо. Боја осенчене позадине зависи од теме коју смо изабрали у картици Теме. На самом врху сајта изнад заглавља имамо још неколико опција: за преглед (Preview), за сарадњу и коуредништво (Add editors) и за публиковање (Publish). У опцији за сарадњу додајемо сараднике који могу имати уредничку дозволу са ограниченим могућностима, али нови сајтови немају могућности дозвола уређивања на нивоу појединих страница. Дата дозвола коуредника овлашћава за цео сајт, а власник сајта може да му ограничи позивање нових уредника и давање дозвола другим уредницима. Када направимо неке промене на сајту, обавезно морамо да их објавимо кликом на дугме за публиковање, иначе промене неће бити видљиве посматрачима, мада сајт аутоматски чува све промене. На једном налогу можемо да креирамо неограничен број сајтова, а садржаји нису ограничени бројем мегабајта. Нови Гуглови сајтови су модернији од старих, али, нажалост, са знатно смањеним комплексним могућностима које су имали стари сајтови. Гуглов тим обећава да ће до краја године још развијати нове сајтове.

Намена у образовању

Нови Гуглови сајтови су једноставнији од старих и то пружа могућност просветним радницима да обуче ученике да их за школске потребе користе потпуно самостално. Чак и ученик основац може да води свој портфолио на овом једноставном сајту. Сваки школски пројекат или секција може да има свој сајт на коме ће направити своју огласну таблу, изложбени пано, план рада итд. Нови сајтови су згодни да се користе као онлајн публикација чији би садржај био бочна навигација сајта. Рецимо, сваки нови број школског часописа или годишњи план рада школе, може да се креира као нови сајт са јединственим заглављем и дизајном који би упућивали да се ради о серији радова истог типа. 

Примери

На новом Гугловом сајту Свима свуда где су људи постављени су ресурси које су ученици користили у акцији обележавања јубилеја Николе Тесле, као и њихове креације и резултати ваннаставних активности посвећених Тесли.  

Упутство

Предлажемо два видео-упутства на енглеском језику и сликовно на српском језику:
https://drive.google.com/a/zajednicaucenja.edu.rs/file/d/0B_0OOnwpceDkcnlYNnZwNHJDam8/view?usp=drive_web

Comments